Etika u nauci

1.1. Osnovni principi naučnog integriteta

Naučni integritet podrazumeva dosledno poštovanje etičkih principa i profesionalnih standarda u istraživačkom radu.

Među najvažnijim principima naučnog integriteta izdvajaju se:

Čestitost. Istraživač mora istinito i detaljno da predstavi postupke i rezultate istraživanja. Tvrdnje koje iznosi moraju biti zasnovane na činjenicama, a ne na unapred definisanim zaključcima.

Pouzdanost. Istraživanje treba planirati i sprovoditi pažljivo, uz primenu odgovarajućih metoda i postupaka. Pouzdanost se odnosi i na tačno i potpuno izveštavanje o načinu na koji su rezultati dobijeni.

Objektivnost. Naučni zaključci treba da proizlaze iz dokaza, a ne iz ličnih uverenja ili interesa istraživača. Transparentnost istraživačkih postupaka i mogućnost provere rezultata važni su preduslovi objektivnosti.

Nepristrasnost i nezavisnost. Istraživači treba da prepoznaju i, koliko je moguće, ograniče uticaj ličnih, finansijskih, institucionalnih i drugih interesa na svoj rad.

Otvorena komunikacija. Rezultati istraživanja, metode i, kada je to moguće i dopušteno, istraživački podaci treba da budu dostupni naučnoj zajednici. Otvorenost olakšava proveru rezultata, njihovo korišćenje i dalji razvoj znanja.

Dužna pažnja. Istraživači su odgovorni za zaštitu interesa i prava učesnika u istraživanju, kao i za odgovorno postupanje sa eksperimentalnim životinjama, materijalima i podacima.

Korektnost. Ovaj princip obuhvata korektan odnos prema saradnicima, priznavanje njihovih doprinosa, navođenje korišćenih izvora i korektno postupanje tokom recenzije i drugih oblika naučne komunikacije.

Odgovornost prema budućim generacijama istraživača. Iskusniji istraživači, a naročito mentori, imaju odgovornost da mlađim kolegama prenose ne samo stručna znanja već i standarde dobre istraživačke prakse, da podržavaju njihov profesionalni razvoj i obezbede radno okruženje u kome nema uznemiravanja, maltretiranja, diskriminacije i zloupotrebe položaja.

Ovi principi su međusobno povezani. Na primer, istraživanje se ne može smatrati pouzdanim ako su metode ispravne, ali su rezultati selektivno prikazani. Isto tako, rad može biti naučno vredan, ali etički sporan ako je objavljen uz kršenje pravila koja se odnose na autorstvo.

1.2. Etički kodeksi i zakonska regulativa

Etički principi u nauci utvrđuju se međunarodnim deklaracijama i smernicama, kao i nacionalnim i institucionalnim etičkim kodeksima. Jedan od temeljnih međunarodnih dokumenata je Singapurska izjava o naučnom integritetu iz 2010. godine. Ona formuliše osnovne principe i odgovornosti istraživača i predstavlja polazište za razvoj detaljnijih pravila na nacionalnom i institucionalnom nivou. Sama Izjava nije pravno obavezujući dokument.

Na evropskom nivou posebno je značajan Evropski kodeks ponašanja za naučni integritet (ALLEA) (revidirana verzija, 2023). On predstavlja zajednički okvir za odgovorno istraživanje i služi kao osnova za nacionalne i institucionalne kodekse, kao i za pravila koja se primenjuju u istraživačkim projektima finansiranim sredstvima Evropske unije.

U Srbiji se primenjuje Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu, koji donosi Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj. Univerziteti, fakulteti i instituti imaju i sopstvene etičke kodekse i pravilnike, kojima se bliže uređuju obaveze istraživača i postupanje u slučaju kršenja etičkih pravila.

Kada postoji sumnja na neetičko ponašanje, slučaj razmatra nadležno etičko telo, u skladu sa propisanom procedurom. Ono utvrđuje da li je došlo do povrede etičkih pravila i može predložiti ili izreći odgovarajuće mere, u granicama svojih ovlašćenja. U Srbiji je delovanje Odbora za etiku u nauci uređeno i Zakonom o nauci i istraživanjima.

Etički kodeksi i zakoni nisu isto, iako se u pojedinim oblastima preklapaju. Kršenje naučne etike ne mora istovremeno predstavljati i kršenje zakona. Na primer, plagijarizam je povreda naučnog integriteta koja ne podrazumeva postojanje osnova za sudski postupak. Ako se, međutim, plagiranjem povrede autorska prava, to predstavlja osnov za sudski postupak. Zato se isti slučaj može razmatrati i kao povreda naučne etike pred nadležnim etičkim telom i kao povreda zakona pred sudom. Sud odlučuje na osnovu konkretnih zakonskih odredaba, dok se etička odgovornost utvrđuje na osnovu pravila naučne zajednice i etičkih kodeksa. Etička odgovornost, dakle, može postojati i kada nema osnova za sudski postupak.

Istraživači treba da poznaju pravila koja važe u njihovoj instituciji, ali i zakonske obaveze koje se odnose na njihov rad, naročito u oblastima zaštite podataka o ličnosti, autorskih prava i zaštite učesnika u istraživanjima.

1.3. Naučna etika, otvorena nauka i društvena odgovornost

Dobra istraživačka praksa tesno je povezana sa otvorenom naukom i konceptom odgovornog istraživanja i inovacija.

Otvorena nauka podstiče transparentnost istraživačkog procesa i dostupnost naučnih rezultata. Otvorene naučne prakse mogu da doprinesu naučnom integritetu jer omogućavaju drugim istraživačima da provere rezultate, ponove analize, uoče greške i koriste postojeća znanja u novim istraživanjima.

Ipak, otvorenost nije bezuslovna. Na primer, podaci koji sadrže lične ili osetljive informacije ne mogu se slobodno objavljivati bez odgovarajućih mera zaštite.

Koncept odgovornog istraživanja i inovacija naglašava da naučni rad treba da uzme u obzir potrebe i interese društva, moguće posledice istraživanja, uključivanje različitih društvenih grupa i ravnopravnost u naučnom okruženju.

Indikatori odgovorne istraživačke prakse

Hongkonški principi za vrednovanje istraživača (Moher i sar., 2020) predlažu da se prilikom vrednovanja naučnog rada, pored publikacija i citata, uzmu u obzir i pokazatelji odgovorne istraživačke prakse. Oni obuhvataju različite faze istraživanja, od planiranja i prikupljanja podataka do objavljivanja rezultata.

Među predloženim indikatorima su registracija istraživačkih protokola, kontrola kvaliteta i deljenje podataka, dostupnost analitičkog koda, otvoreni pristup publikacijama i poštovanje smernica za izveštavanje.

2.1. Poštovanje etičkih principa u svim fazama istraživanja

Dobra istraživačka praksa podrazumeva primenu etičkih principa tokom čitavog istraživačkog procesa: od formulisanja istraživačkog pitanja i planiranja istraživanja do prikupljanja i analize podataka, pisanja rada, recenzije i objavljivanja rezultata.

U fazi planiranja važno je izabrati odgovarajuće metode, proceniti moguće rizike, utvrditi kako će se prikupljati i čuvati podaci i, kada je to potrebno, pribaviti odobrenje nadležnog etičkog tela.

Tokom sprovođenja istraživanja neophodno je pridržavati se utvrđenih postupaka, pažljivo dokumentovati rad i obezbediti da se prikupljeni podaci ne izgube, oštete ili neovlašćeno izmene.

Prilikom analize i tumačenja rezultata istraživač mora uzeti u obzir sve relevantne nalaze, uključujući one koji ne potvrđuju početnu hipotezu. Neočekivani ili negativni rezultati takođe mogu imati naučnu vrednost.

U fazi saopštavanja rezultata potrebno je jasno opisati primenjene metode, detaljno i precizno prikazati nalaze, navesti ograničenja istraživanja i korektno priznati doprinose drugih istraživača.

Dobra praksa obuhvata i odnos prema kolegama, mentorima, saradnicima, recenzentima i učesnicima istraživanja. Profesionalna komunikacija, poštovanje različitih mišljenja i spremnost da se greške isprave važni su elementi naučnog integriteta.

2.2. Zaštita podataka o ličnosti i osetljivih podataka

Istraživanja u kojima učestvuju ljudi mogu podrazumevati prikupljanje i obradu podataka o ličnosti. Podaci o ličnosti su sve informacije koje se odnose na određeno fizičko lice na osnovu kojih se to lice može identifikovati, neposredno ili posredno. To mogu biti ime i prezime, kontakt podaci, identifikacioni brojevi, ali i odgovori na upitnike, audio i video zapisi i drugi istraživački podaci, ako omogućavaju identifikaciju osobe na koju se odnose.

Neke vrste podataka o ličnosti zahtevaju posebnu zaštitu zbog rizika koje njihova zloupotreba može predstavljati za pojedinca. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti izdvaja posebne vrste podataka o ličnosti, među kojima su podaci o zdravstvenom stanju, genetski i biometrijski podaci kada se obrađuju radi jedinstvene identifikacije lica, kao i podaci koji otkrivaju rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, verska ili filozofska uverenja, članstvo u sindikatu, seksualni život ili seksualnu orijentaciju.

U istraživačkoj praksi često se koristi izraz osetljivi podaci. On može obuhvatiti i informacije koje zakon ne svrstava u posebne vrste podataka o ličnosti, ali čije bi otkrivanje moglo naneti štetu učesnicima istraživanja. Na primer, to mogu biti podaci o porodičnim prilikama, finansijskim problemima ili iskustvima nasilja.

Zbog toga je prilikom planiranja istraživanja potrebno proceniti ne samo kojoj zakonskoj kategoriji podaci pripadaju već i kakve posledice njihovo otkrivanje ili zloupotreba mogu imati za učesnike istraživanja.

Istraživači moraju da utvrde i koji podaci su zaista neophodni za istraživanje, po kom pravnom osnovu se obrađuju, ko će imati pristup i kako će biti zaštićeni. U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, dok je u evropskom kontekstu posebno značajna Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR).

Zaštita učesnika istraživanja i njihovih podataka zahteva primenu odgovarajućih etičkih, organizacionih i tehničkih mera. Koje će se mere primeniti zavisi od vrste podataka, načina njihovog prikupljanja i korišćenja, kao i od rizika koje njihovo otkrivanje ili zloupotreba mogu predstavljati za učesnike istraživanja.

Jedan od osnovnih mehanizama zaštite učesnika istraživanja jeste informisani pristanak. Pre nego što pristanu da učestvuju u istraživanju, potencijalni učesnici treba da dobiju jasne i razumljive informacije o svrsi istraživanja, tome šta se od njih očekuje, mogućim rizicima i načinu na koji će se njihovi podaci koristiti i štititi. Na osnovu tih informacija oni mogu slobodno da odluče da li žele da učestvuju. Alat DARIAH ELDAH Consent Form Wizard može pomoći prilikom izrade jednostavnijih obrazaca za davanje informisanog pristanka.

Važne mere zaštite podataka su i anonimizacija i pseudonimizacija.

Anonimizacija je postupak kojim se iz istraživačkih podataka uklanjaju (ili menjaju) informacije na osnovu kojih bi se moglo utvrditi na koga se podaci odnose – npr. ime i prezime, adresa, ali i drugi podaci koji, pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim podacima, mogu otkriti nečiji identitet. Cilj anonimizacije je da se podaci i dalje mogu koristiti za istraživanje, ali da se osobe na koje se odnose više ne mogu identifikovati.

Pseudonimizacija je drugačiji postupak. Umesto imena i drugih direktnih identifikatora koriste se šifre, na primer „Učesnik 01“ ili „Učesnik 02“. Istraživači mogu sačuvati posebnu, zaštićenu tabelu koja povezuje šifre sa stvarnim identitetima učesnika. Informacije koje omogućavaju ponovnu identifikaciju čuvaju odvojeno, nisu javno dostupne i zaštićene su odgovarajućim merama.

Amnesia je besplatan alat koji istraživačima pomaže da anonimizuju skupove podataka koji sadrže podatke o ličnosti, kako bi smanjili rizik od identifikacije pojedinaca prilikom deljenja ili objavljivanja podataka. Alat omogućava primenu različitih tehnika anonimizacije. Detaljnije informacije i uputstvo za korišćenje alata: OpenAIRE Webinar - AMNESIA: High-accuracy Data Anonymization

Pored ovih mera, važno je ograničiti prikupljanje podataka na ono što je neophodno za istraživanje, kontrolisati ko ima pristup podacima i obezbediti njihovo bezbedno čuvanje. 

2.3. Autorstvo i priznavanje doprinosa

Autorstvo podrazumeva ne samo priznanje za doprinos istraživanju već i odgovornost za objavljeni sadržaj.

Prema preporukama Međunarodnog komiteta urednika medicinskih časopisa (ICMJE), autorom naučnog rada može se smatrati osoba koja ispunjava četiri kriterijuma:

1. dala je značajan doprinos osmišljavanju ili planiranju istraživanja, odnosno prikupljanju, analizi ili tumačenju podataka.
2. učestvovala je u pisanju rada ili njegovom kritičkom preispitivanju u pogledu važnog intelektualnog sadržaja.
3. odobrila je konačnu verziju rada za objavljivanje.
4. prihvatila je odgovornost za sve aspekte rada, uključujući obavezu da učestvuje i ispitivanju i razrešavanju eventualnih pitanja u vezi sa tačnošću ili integritetom bilo kog njegovog dela.

Sva četiri kriterijuma moraju biti ispunjena da bi neko mogao biti naveden kao autor. Osobe koje su doprinele istraživanju, ali ne ispunjavaju sve kriterijume za autorstvo, mogu biti navedene u zahvalnici. Dakle, obezbeđivanje finansijskih sredstava, administrativna podrška ili rukovodeći položaj ne predstavljaju sami po sebi dovoljan osnov za autorstvo.

Za opisivanje uloga i doprinosa pojedinaca u pripremi naučnog rada koristi se CRediT taksonomija, koja razlikuje 14 vrsta doprinosa, koji, između ostalog, obuhvataju osmišljavanje istraživanja, razvoj metodologije, prikupljanje i analizu podataka, vizuelizaciju rezultata, pisanje prve verzije rukopisa i njegovu reviziju. CRediT taksonomija je prevedena i na srpski jezik.

Da bi se izbegli nesporazumi i sporovi, važno je da se učesnici istraživanja već na samom početku dogovore o tome ko će biti naveden kao autor i kakav se doprinos od svakoga očekuju. Inicijalni dogovor treba preispitati tokom istraživanja ako se uloge učesnika tokom istraživanja promene ili ako se u istraživanje uključe novi učesnici.

Naučni rad treba da omogući čitaocu da razume šta je predmet istraživanja, kako je istraživanje sprovedeno, šta je utvrđeno i u kojoj meri zaključci proizlaze iz dobijenih rezultata.

Pored jasnog i preciznog izlaganja, odgovorno naučno pisanje podrazumeva pravilno navođenje izvora, razlikovanje sopstvenih ideja od ideja drugih autora i proveru pouzdanosti korišćene literature.

3.1. Kada treba navesti izvor?

Izvor treba navesti kada se koriste tuđe ideje, rezultati, podaci, metode, argumenti, definicije ili formulacije koje nisu opštepoznate.

Nije neophodno navoditi izvor za svaku opštepoznatu činjenicu. Na primer, za tvrdnju da voda pri normalnom atmosferskom pritisku ključa na približno 100 °C obično ne treba navoditi referencu. Međutim, kada se navode rezultati konkretnog istraživanja, njegov izvor mora biti jasno naznačen.

Izvor treba da bude naveden neposredno uz informaciju na koju se odnosi, tako da čitalac može da utvrdi šta potiče iz literature, a šta predstavlja sopstveno tumačenje autora.

Tuđe ideje mogu se preneti doslovnim citiranjem ili parafraziranjem. U oba slučaja neophodno je navesti izvor.

3.2. Doslovno citiranje

Doslovno citiranje podrazumeva preuzimanje teksta u njegovom izvornom obliku. Preuzeti odlomak mora biti jasno označen kao citat, najčešće navodnicima, a izvor naveden u skladu sa primenjenim stilom citiranja, u tekstu i na spisku referenci.

Doslovno citiranje naročito je opravdano kada je važna precizna formulacija, na primer prilikom analize definicija, pravnih dokumenata ili stavova određenog autora.

3.3. Parafraziranje

Parafraziranje podrazumeva prenošenje tuđih ideja sopstvenim rečima, uz očuvanje njihovog izvornog značenja. Pravilno parafraziranje nije jednostavna zamena reči sinonimima. Ono zahteva da se izvorni tekst razume, a zatim njegov sadržaj samostalno formuliše.

Umesto detaljnog prepričavanja svih rezultata jedne studije, istraživač može u nekoliko rečenica predstaviti njene najvažnije nalaze, ali tako da ne promeni značenje originalnog teksta ili izostavi informacije čije bi odsustvo dovelo čitaoca u zabludu.

I kod parafraziranja se mora navesti izvor, jer ideja potiče od drugog autora.

3.4. Prevođenje

Izvor se mora navesti i kada se u radu koriste prevedene formulacije ili odlomci teksta na stranom jeziku, čak i kada je prevod slobodan, a ne doslovan. Kada je važna tačna formulacija prevedenog citata, potrebno je jasno naznačiti da je reč o prevodu i, prema potrebi, ko je prevodilac.

3.5. Navođenje izvora ilustracija

Kada se u radu koriste ilustracije (fotografije, sheme, grafikoni, tabele) preuzete iz drugih izvora, treba navesti njihov izvor i proveriti pod kojim uslovima se smeju koristiti.

Sadržaj objavljen pod slobodnom licencom može se koristiti bez traženja dozvole, uz poštovanje uslova licence.

Na primer, ovaj molekulski model objavljen je pod licencom CC BY-SA 3.0, što znači da nije potrebno tražiti dozvolu za korišćenje, ali se u radu moraju navesti autori i izvor ilustracije, kao i licenca.

Bin im Garten, L-Rhamnose Molekülbaukasten 9404, Wikimedia Commons, https://commons.wikimedia.org/wiki/File:L-Rhamnose_Molek%C3%BClbaukasten_9404.JPG, Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license

Ako uz sadržaj nije navedena napomena o uslovima korišćenja ili su sva prava zadržana, za korišćenje u radu je neophodna pisana dozvola nosilaca autorskih prava. Na primer, istraživač ne bi mogao da uključi ovu ilustraciju u svoj naučni članak ili doktorsku disertaciju bez eksplicitne pisane saglasnosti izdavača. Iz istog razloga je i ne prikazujemo u ovom kursu.

Detaljnije informacije o postupku pribavljanja saglasnosti za korišćenje ilustracija i drugih materijala: Autorska prava i slobodne licence

3.6. Provera naučnih izvora

Odgovorno naučno pisanje ne podrazumeva samo pravilno navođenje literature već i proveru tačnosti bibliografskih podataka i pouzdanosti izvora.

Posebnu pažnju treba obratiti na reference koje predlažu alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji. Ovi alati mogu generisati izmišljene (fabrikovane) reference, odnosno navesti radove koji ne postoje. Takve reference mogu delovati uverljivo jer sadrže naizgled ispravne bibliografske podatke. Zato svaki izvor treba pojedinačno proveriti.

Postojanje publikacije nije garancija njene pouzdanosti. Pre nego što neki rad navedete, važno je proveriti da li je u međuvremenu ispravljen ili opozvan, kao i da li su uočeni ozbiljni problemi u vezi sa istraživačkim postupkom ili rezultatima koji su u njemu predstavljeni. U tome mogu pomoći bibliografske baze podataka, veb-sajtovi izdavača i specijalizovane platforme kao što su PubPeer i Retraction Watch.

PubPeer je platforma za naučnu diskusiju i permanentnu recenziju objavljenih radova. Omogućava istraživačima da komentarišu publikacije i nakon njihovog objavljivanja, ukazuju na moguće greške i nepravilnosti ili postavljaju pitanja o rezultatima istraživanja. Komentari mogu biti anonimni i podležu moderaciji. Za pronalaženje radova o kojima se vodi diskusija može se koristiti i dodatak za internet pregledač PubPeer, koji povezuje publikacije prikazane na veb-sajtovima časopisa i u bibliografskim bazama sa komentarima na ovoj platformi.

Retraction Watch je specijalizovani veb-sajt koji prati opozive naučnih radova, ispravke publikacija i druge probleme u vezi sa naučnim integritetom. Objavljuje vesti i analize o slučajevima u kojima su otkrivene greške, nepravilnosti ili zloupotrebe, kao i o postupanju naučnih časopisa i izdavača u takvim situacijama.

Retraction Watch Database je pretraživa baza podataka o opozvanim naučnim publikacijama. 

Bibliografski alat Zotero automatski obeležava opozvane publikacije koje imaju DOI oznaku.

Važno je imati u vidu da opoziv rada ne znači nužno da je došlo do naučne prevare. Rad može biti opozvan i zbog ozbiljnih nenamernih grešaka koje dovode u pitanje pouzdanost rezultata. Kritički komentari na platformama kao što je PubPeer predstavljaju povod za dodatnu proveru, ali ne moraju biti dokaz da je rad nepouzdan.

4.1. Zloupotrebe

Najteži oblici kršenja naučnog integriteta obično se grupišu u tri kategorije: fabrikovanje, falsifikovanje i plagiranje.

Fabrikovanje podrazumeva izmišljanje podataka ili rezultata i njihovo predstavljanje kao da su dobijeni tokom stvarnog istraživanja – na primer, istraživač koji nije sproveo sva planirana merenja, ali u tabelu unosi izmišljene vrednosti, odnosno fabrikuje podatke.

Falsifikovanje podrazumeva manipulisanje istraživačkim materijalima, opremom, postupcima ili podacima, kao i njihovo menjanje ili izostavljanje – na primer namerno uklanjanje rezultata koji ne potvrđuju hipotezu, bez naučno opravdanog i dokumentovanog razloga. Falsifikovanje može obuhvatiti i nedozvoljenu obradu naučnih slika.

Plagiranje podrazumeva prisvajanje tuđih ideja, reči, rezultata ili drugih intelektualnih doprinosa bez odgovarajućeg navođenja izvora.

Zajednička karakteristika ovih zloupotreba jeste narušavanje pouzdanosti naučnog rada i poverenja u naučne rezultate.

4.2. Sporne istraživačke prakse

Pored najtežih oblika zloupotrebe, postoji čitav niz postupaka koji mogu narušiti kvalitet i pouzdanost istraživanja.

Takve prakse obuhvataju selektivno prikazivanje rezultata, nepotpuno opisivanje metodologije, preuveličavanje značaja nalaza, neprimereno korišćenje istraživačkih podataka i prikrivanje sukoba interesa.

Neke od najpoznatijih spornih istraživačkih praksi su:

• P-hacking (manipulisanje statističkim analizama radi dobijanja statistički značajnih rezultata) – isprobavanje različitih statističkih postupaka, varijabli ili načina obrade podataka sve dok se ne dobije statistički značajan rezultat, bez transparentnog prikazivanja sprovedenih analiza.
• HARKing (Hypothesizing After the Results are Known) – formulisanje hipoteza nakon što su rezultati već poznati, a zatim njihovo predstavljanje kao da su postavljene pre početka istraživanja. 
• Cherry-picking (selektivno biranje rezultata) – prikazivanje samo onih podataka, rezultata ili izvora koji podržavaju određeni zaključak, uz zanemarivanje nalaza koji mu protivreče.
• Selektivno izveštavanje o ishodima (selective outcome reporting) – izostavljanje pojedinih ishoda iz izveštaja o istraživanju, naročito kada dobijeni rezultati nisu statistički značajni ili ne potvrđuju očekivanja.
• Selektivno zaustavljanje prikupljanja podataka (optional stopping) – sprovođenje statističkih analiza tokom prikupljanja podataka i odlučivanje o njegovom prekidu na osnovu dobijenih rezultata, na primer kada se dostigne prag statističke značajnosti. Ovaj postupak nije sam po sebi sporan, ali može dovesti do pogrešnih zaključaka ako se ne primene odgovarajuće statističke metode i ne obezbedi transparentno izveštavanje.
• Neopravdano isključivanje podataka – naknadno izostavljanje pojedinih posmatranja, ispitanika ili ekstremnih vrednosti bez jasnih i opravdanih kriterijuma, naročito kada se time menjaju rezultati istraživanja.
• Selektivno objavljivanje rezultata (publication bias) – sistematsko davanje prednosti pozitivnim ili statistički značajnim rezultatima, dok negativni, neočekivani ili statistički neznatni nalazi ostaju neobjavljeni. 
• Selektivno navođenje literature (citation bias) – favorizovanje izvora koji podupiru određeni zaključak.
• Primena različitih kriterijuma pri ocenjivanju rezultata (selective rigor) – strože preispitivanje nalaza koji protivreče očekivanjima nego onih koji ih potvrđuju.
• Izvođenje neutemeljenih zaključaka (jumping to conclusions) – prihvatanje određenog objašnjenja bez razmatranja mogućih alternativa.
• Netransparentan opis metodologije – izostavljanje informacija o postupcima, uzorku, instrumentima ili analizama koje su neophodne za pravilno tumačenje i proveru rezultata.

Posledice spornih istraživačkih praksi mogu biti ozbiljne čak i kada ne postoji namera da se naučna zajednica obmane. One mogu dovesti do pogrešnih zaključaka i otežati proveru rezultata istraživanja.

4.3. Sporne prakse u vezi sa istraživačkim podacima

Sporne prakse u vezi sa istraživačkim podacima mogu obuhvatiti namerno pogrešno tumačenje podataka, njihovo uništavanje, neodgovarajuće mere zaštite podataka, neovlašćeno korišćenje, omogućavanje pristupa podacima neovlašćenim osobama ili onemogućavanje pristupa istraživačima koji bi morali imati psristup podacima.

4.4. Prekršaji u vezi sa autorstvom

Pored plagijarizma, u naučnoj komunikaciji javljaju se i drugi oblici netačnog predstavljanja autorstva.

Počasno autorstvo podrazumeva navođenje osoba čiji doprinos ne ispunjava kriterijume autorstva – na primer navođenje rukovodilaca ili uticajnih kolega zbog njihovog položaja, a ne zbog stvarnog doprinosa.

Suprotan problem je izostavljanje osoba koje ispunjavaju kriterijume autorstva.

Autorstvo iz senke (engl. ghost authorship): osoba koja je dala značajan doprinos pisanju naučnog rada nije navedena kao autor. Na primer, zaposleni u farmaceutskoj kompaniji može pripremiti rukopis na kom će kao autori biti navedeni određeni istraživači, dok pravi pisac i njegova uloga neće biti navedeni. Time se prikriva ko je učestvovao u oblikovanju sadržaja rada, a često i uticaj organizacija koje imaju komercijalni ili drugi interes u predstavljanju rezultata istraživanja.

4.5. Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada finansijski, profesionalni, lični ili drugi interesi mogu uticati na objektivnost i nezavisnost naučnog rasuđivanja.

Postojanje sukoba interesa ne znači automatski da je istraživač postupao neetički ili da su njegovi rezultati nepouzdani. Problem nastaje kada se relevantni interesi prikrivaju ili kada se njihov uticaj ne kontroliše.

Zato istraživači treba da prijave relevantne stvarne i potencijalne sukobe interesa u skladu sa pravilima institucije i časopisa.

4.6. Zloupotrebe u recenziji

Recenzija ima važnu ulogu u kontroli kvaliteta naučnih publikacija, ali i u ovom postupku dolazi do zloupotreba. Jedan od ozbiljnijih problema su lažne recenzije, odnosno manipulisanje izborom recenzenata i recenzentskim izveštajima kako bi se obezbedilo objavljivanje rada.

Pojedini časopisi omogućavaju autorima da prilikom predaje rukopisa predlože potencijalne recenzente. To samo po sebi nije sporno, ali otvara prostor za zloupotrebe ako uredništvo ne proverava identitet predloženih recenzenata. Zabeleženi su slučajevi u kojima su autori dostavljali izmišljena imena ili lažne adrese elektronske pošte, a zatim sami recenzirali svoje radove pod lažnim identitetima. Do zloupotreba može doći i kada izbor recenzenata kontroliše gostujući urednik.

Posledice mogu biti ozbiljne. Na primer, izdavač Špringer je 2015. godine povukao 64 rada iz deset časopisa zbog manipulacija recenzentskim postupkom (Faked peer reviews prompt 64 retractions).

Postoje i organizovani oblici ovakvih prevara, u koje su uključene agencije koje za novac nude obezbeđivanje pozitivnih recenzija (primeri: Organised crime against the academic peer review system, Peer-Review Fraud — Hacking the Scientific Publication Process).

Zbog toga je važno da uredništvo proverava identitet i stručnost recenzenata, kao i mogući sukob interesa. Recenzije završene u izuzetno kratkom roku, na primer u roku od 24 do 48 sati, naročito ako su sve pozitivne, mogu biti razlog za dodatnu proveru, ali same po sebi nisu dokaz zloupotrebe.

4.7. Neprimereno ponašanje u istraživačkom okruženju

Naučni integritet obuhvata i profesionalno ponašanje u odnosu prema drugim ljudima.

Diskriminacija, uznemiravanje, maltretiranje i nasilje nisu prihvatljivi u naučnom okruženju. Oni mogu ugroziti dostojanstvo, bezbednost i profesionalni razvoj istraživača, ali i negativno uticati na kvalitet naučnog rada.

Posebno su osetljive situacije u kojima postoji neravnoteža moći, na primer između mentora i doktoranda ili rukovodioca projekta i mladog istraživača.

Institucije treba da obezbede jasne procedure za prijavljivanje takvog ponašanja i zaštitu osoba koje su njime pogođene.

5.1. Plagijarizam

Plagijarizam je:

• „doslovno ili gotovo doslovno kopiranje ili parafraziranje delova teksta drugog autora bez jasnog navođenja izvora ili obeležavanja kopiranog odlomka (npr. navodnicima);
• kopiranje jednačina, ilustracija ili tabela iz rada drugog autora bez navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili vlasnika autorskih prava.”

Izvor: Roig, Miguel. (2006). Avoiding plagiarism, self-plagiarism, and other questionable writing practices: A guide to ethical writing

Plagijarizam nije samo doslovno preuzimanje tuđeg teksta bez navođenja izvora. On obuhvata i preuzimanje teksta uz izmene, njegovo prevođenje na drugi jezik ili prepričavanje tuđih ideja sopstvenim rečima bez navođenja izvora.

Plagijarizam nije ograničen na tekst. Mogu se plagirati i istraživačke ideje, rezultati, tabele, grafikoni, ilustracije, jednačine, programski kod i drugi materijali.

Plagiranje može istovremeno predstavljati i kršenje autorskih prava, naročito kada se bez dozvole preuzimaju obimni delovi teksta ili drugi materijali zaštićeni autorskim pravima.

Istraživači često pogrešno veruju da je svako preuzimanje teksta prihvatljivo ako je izvor naveden – na primer, ako se čitav pasus rada sastoji od doslovno preuzetih rečenica iz različitih radova, gde je uz svaku rečenicu naveden odgovarajući izvor, ali nema navodnika niti drugih oznaka da je tekst preuzet doslovno. Takav postupak nije ispravan. Doslovni citati se moraju označiti navodnicima.

Međutim, čak i kada su svi citati pravilno označeni, akademska vrednost teksta koji predstavlja kolaž preuzetih odlomaka najverovatnije je sporna. Naučni rad se ne svodi na prikupljanje i povezivanje tuđih iskaza, već treba da pokaže da autor razume korišćenu literaturu, ume da je kritički analizira, poredi različite nalaze i stanovišta i na osnovu njih izvodi sopstvene zaključke.

Preuzimanje tuđih formulacija ponekad je posledica i nesigurnosti istraživača koji pišu na stranom jeziku. U želji da njihov tekst bude jezički ispravan, oni mogu pribegavati kopiranju rečenica i izraza iz već objavljenih publikacija.

5.2. Autoplagijarizam

Autoplagijarizam podrazumeva predstavljanje sopstvenog, ranije objavljenog, teksta, podataka ili rezultata kao novih, bez navođenja prethodne publikacije. Tu se ne radi o prisvajanju tuđeg rada, već se čitaoci dovode u zabludu o tome šta je u publikaciji zaista novo i originalno.

Međutim, ponovno korišćenje sopstvenog teksta nije uvek neetičko. U pojedinim naučnim oblastima istraživači u više radova opisuju iste ili slične eksperimentalne postupke, pa se u odeljcima o metodologiji mogu pojaviti iste rečenice i formulacije. Softver za proveru sličnosti teksta obično prepoznaje takva poklapanja.

Ne postoji univerzalno rešenje za ovaj problem. Neki časopisi prilikom provere sličnosti isključuju odeljak o metodologiji ili pojedine opise standardnih postupaka. U drugim časopisima autori moraju da preformulišu ranije korišćene opise. U svakom slučaju, uvek treba navesti prethodni rad u kome je postupak već opisan.

5.3. Ponovno objavljivanje istog naučnog rada

Ponovno objavljivanje istog naučnog rada (duplicate publication) podrazumeva objavljivanje istog ili suštinski istog naučnog rada više puta, bez navođenja informacije da je već objavljen – na primer, autor objavi rad u zborniku radova sa konferencije, a zatim ga, uz minimalne izmene naslova i teksta, ili bez izmena, pošalje nekom časopisu kao originalan, prethodno neobjavljen rad.

Cilj takve prakse je najčešće stvaranje pogrešne slike o naučnoj produktivnosti autora.

Ponovno objavljivanje istog naučnog rada nije samo po sebi neetičko. U pojedinim naučnim oblastima takva praksa je uobičajena, a često i poželjna, jer omogućava da rezultati istraživanja dopru do šire publike. Na primer, rad se može objaviti u prevodu, u zborniku namenjenom drugoj čitalačkoj publici ili kao deo knjige u kojoj autor objedinjuje više svojih ranije objavljenih radova, ali se pritom mora jasno navesti gde je rad prvobitno objavljen.

5.4. Usitnjavanje rezultata istraživanja u cilju povećanja broja publikacija (salami slicing)

Ova praksa podrazumeva deljenje rezultata jednog istraživanja na više manjih radova bez jasnog naučnog razloga, pre svega u cilju stvaranja privida o većoj naučnoj produkciji kroz povećanje broja publikacija. Sadržaj takvih radova znatno se preklapa, a svaki pojedinačno donosi malo novih saznanja.

Objavljivanje više radova na osnovu istog istraživanja nije samo po sebi neetičko. Obimna i složena istraživanja mogu obuhvatiti više različitih istraživačkih pitanja koja je opravdano obraditi u zasebnim publikacijama. Važno je da svaki rad predstavlja zaokruženu celinu i ima jasan naučni doprinos.

5.5. Softverski alati za otkrivanje plagijarizma i njihova ograničenja

Postoje različiti softverski alati koji pomažu u otkrivanju plagijarizma tako što upoređuju tekst sa dokumentima kojima imaju pristup i označavaju delove koji se podudaraju sa drugim tekstovima. Međutim, otkrivena podudarnost ne znači automatski da je reč o plagijarizmu. Ona može poticati iz pravilno navedenih citata, bibliografije, standardnih stručnih formulacija ili opisa metodologije. Zato izveštaj o sličnosti mora da pregleda kompetentan stručnjak, na primer mentor ili urednik naučnog časopisa, koji će proveriti označene delove teksta, uporediti ih sa izvorima i proceniti da li je u pitanju plagijarizam.

Nije moguće tačno odrediti procenat sličnosti koji bi razdvajao plagirane od neplagiranih radova. Visok procenat sličnosti koji je softver utvrdio ne mora ukazivati na plagijarizam, a nizak procenat ne garantuje da plagijarizma nema.

Mogućnosti ovih alata u velikoj meri zavise od sadržaja sa kojim mogu da upoređuju tekst. U naučnom izdavaštvu posebno je zastupljen iThenticate, kompanije Turnitin, koji zahvaljujući saradnji sa brojnim naučnim izdavačima ima pristup velikoj kolekciji objavljenih naučnih radova i određenim kolekcijama predatih rukopisa. Mnogi drugi alati dostupni na internetu uglavnom se oslanjaju samo na javno dostupne veb-stranice i publikacije u otvorenom pristupu.

Pored ograničenog pristupa izvorima, problem predstavljaju i jezik i način preuzimanja sadržaja. Alati najlakše otkrivaju doslovno prepisane delove teksta, dok su znatno manje pouzdani kada je tekst preformulisan ili preveden sa drugog jezika. Posebno je teško otkriti prisvajanje tuđih ideja, rezultata ili načina argumentacije kada nema značajnih tekstualnih poklapanja. Efikasnost provere može biti ograničena i za jezike koji su slabije zastupljeni u referentnim kolekcijama.

Alati na bazi generativne veštačke inteligencije mogu biti korisni u različitim fazama istraživanja i pripreme naučnih radova, od pretraživanja literature i obrade podataka do prevođenja i jezičke redakcije teksta. Međutim, njihova upotreba nosi određene rizike.

Generisani sadržaj nije nužno tačan ni pouzdan. Alati mogu generisati izmišljene bibliografske reference, netačne tvrdnje i pogrešna tumačenja rezultata. Posebno je problematično ako se pomoću ovih alata stvaraju ili menjaju istraživački podaci i rezultati, a zatim predstavljaju kao stvarni nalazi istraživanja. Takva upotreba može predstavljati fabrikovanje ili falsifikovanje rezultata.

U javno dostupne alate ne treba unositi podatke o ličnosti, poverljive istraživačke podatke, neobjavljene rukopise i druge zaštićene materijale.

Osnovno pravilo je da je autor odgovoran za sadržaj rada i da korišćenje alata na bazi veštačke inteligencije, ili bilo kojih drugih alata, tu odgovornost ne umanjuje. Alati veštačke inteligencije ne mogu biti navedeni kao autori naučnog rada. To znači da autor mora da proveri sve generisane informacije, bibliografske reference, analize i zaključke.

Upotreba ovih alata treba da bude transparentna. Institucije i časopisi sve češće definišu pravila i preporuke u vezi sa korišćenjem alata na bazi veštačke inteligencije i zahtevaju od istraživača da navedu koje alate su koristili, za koje zadatke i u kojim delovima istraživanja u kratkoj izjavi na kraju rukopisa ili u odeljku o metodologiji (npr. kada su alati na bazi veštačke inteligencije tema istraživanja).

Kao pomoć pri sastavljanju takve izjave može poslužiti AI Transparency Declaration Generator, alat koji omogućava da se opišu različiti načini upotrebe veštačke inteligencije tokom istraživanja i pisanja.

7.1. Posledice za nauku i društvo

Neetičko ponašanje u nauci može imati dalekosežne posledice. Objavljivanje nepouzdanih rezultata može dovesti do pogrešnih zaključaka u kasnijim istraživanjima, nepotrebnog trošenja resursa i donošenja odluka zasnovanih na netačnim informacijama. Kada se utvrdi da je rad zasnovan na nepouzdanim ili neetički dobijenim rezultatima, može doći do njegovog opoziva.

Posebno ozbiljna posledica je narušavanje poverenja javnosti u naučnike i naučne institucije.

7.2. Prijavljivanje i ispitivanje sumnji na povredu naučnog integriteta

Kada postoji osnovana sumnja na povredu naučnog integriteta, važno je da se ona prijavi i ispita u skladu sa utvrđenim procedurama. Prijava treba da bude zasnovana na raspoloživim dokazima i upućena nadležnom licu ili telu, na primer etičkoj komisiji ustanove. Osoba koja prijavljuje nepravilnost nije dužna da sama sprovodi istragu i dokazuje nečiju odgovornost.

Po prijemu prijave, nadležno telo najpre razmatra da li postoji osnov za pokretanje postupka. Ako postoji, pristupa se utvrđivanju činjenica: prikupljaju se i proveravaju dokazi, a svim uključenim stranama omogućava se da iznesu svoje viđenje događaja i dostave relevantne informacije. Na osnovu utvrđenih činjenica donosi se odluka o tome da li je došlo do kršenja pravila i, ako jeste, koje mere treba preduzeti. U zavisnosti od težine povrede, mere mogu obuhvatiti opomenu, disciplinske sankcije, ispravku ili povlačenje publikacije, kao i druge postupke predviđene propisima.

Tokom čitavog postupka moraju se poštovati prava svih uključenih strana. Osobi koja je podnela prijavu mora se pružiti zaštita. Zaštita se mora obezbediti i osobi na koju se prijava odnosi – ona se ne sme proglasiti odgovornom pre nego što se utvrde činjenice.

Naučni integritet podrazumeva odgovorno postupanje u svim fazama istraživačkog rada, od planiranja i prikupljanja podataka do objavljivanja rezultata i njihovog korišćenja u daljim istraživanjima.

Za istraživače na početku karijere posebno je važno usvajanje dobre prakse u pisanju naučnih radova, dokumentovanju istraživanja, upravljanju podacima i saradnji sa drugim istraživačima.

Poznavanje etičkih principa i pravila nije samo formalna obaveza. Ono pomaže istraživačima da prepoznaju problematične situacije, donose odgovorne odluke i zaštite pouzdanost sopstvenog rada.

Kritičko mišljenje, transparentnost, otvorenost za proveru i spremnost da se greške isprave predstavljaju temelje dobre naučne prakse.

Izvori i materijali za učenje

Izbor smernica, praktičnih materijala i alata navedenih u prezentaciji i tekstu kursa.

Osnovni principi, kodeksi i smernice

• Singapurska izjava o naučnom integritetu – Osnovni principi i odgovornosti istraživača.
• Evropski kodeks ponašanja za naučni integritet (ALLEA, 2023) – Evropski okvir dobre istraživačke prakse.
• SOPs4RI Toolbox – Praktične smernice, postupci i edukativni materijali za jačanje naučnog integriteta.
• Office of Research Integrity (ORI) – Materijali o odgovornom istraživanju i postupanju u slučajevima zloupotreba.
• University of Oxford – Research integrity – Institucionalni okvir za naučni integritet.

Planiranje istraživanja, podaci i izveštavanje

• European Commission – Ethics and Data Protection – Smernice o etičkim pitanjima i zaštiti podataka u istraživanju.
• European Research Council – Ethics guidance – Etički zahtevi u istraživačkim projektima.
• DARIAH ELDAH – Consent Form Wizard – Pomoć u pripremi obrazaca informisanog pristanka.
• EQUATOR Network – Reporting guidelines – Smernice za potpuno i transparentno izveštavanje o istraživanjima.
• Upravljanje istraživačkim podacima – nacionalni portal – Materijali o odgovornom upravljanju podacima.
• Otvorena nauka: praksa i perspektive – Publikacija o principima i praksi otvorene nauke.

Provera izvora naučnih informacija

• PubPeer – Javna diskusija i kritički komentari o objavljenim radovima.
• Retraction Watch – Vesti i analize o opozivima publikacija.
• Retraction Watch Database – Pretraga opozvanih naučnih radova.
• For Better Science – Istraživačko novinarstvo o naučnom integritetu.

Pisanje, autorstvo i korišćenje izvora

• ICMJE – Recommendations – Preporuke o autorstvu, odgovornostima autora i objavljivanju.
• COPE – Text Recycling Guidelines – Smernice o ponovnom korišćenju sopstvenog teksta.
• ETH Zurich Library – Prevention of plagiarism – Objašnjenja i preporuke za izbegavanje plagijarizma.
• Turnitin – Understanding the similarity score – Kako tumačiti izveštaj o sličnosti teksta.
• Zotero može pomoći u otkrivanju opozvanih radova.

Generativna veštačka inteligencija

• WAME – Recommendations on Chatbots and Generative Artificial Intelligence – Preporuke za autore, urednike i recenzente.
• ICMJE – Use of Artificial Intelligence in Publishing – Pravila o odgovornosti i prijavljivanju upotrebe veštačke inteligencije.
• COPE – Artificial Intelligence – Etička pitanja upotrebe veštačke inteligencije u publikovanju.
• Harvard University – Guidelines for Using AI – Institucionalne smernice za upotrebu veštačke inteligencije.
• Harvard University – AI Tools – Informacije o alatima i rizicima njihove upotrebe.
• ETH Zurich Library – Plagiarism and generative AI – Veštačka inteligencija i akademski integritet.
• AI Transparency Declaration Generator – Pomoć u sastavljanju izjave o korišćenju veštačke inteligencije.

 Provera znanja

Završili ste kurs „Etika u nauci”. Proverite u kojoj meri ste usvojili osnovne pojmove tako što ćete odgovoriti na pitanja iz kviza.

Kviz se otvara na platformi Particify, u novom prozoru.  Otvorite kviz ↗

Kvizu možete pristupiti i skeniranjem QR koda