Основни појмови
Интелектуална својина је скуп права која штите резултате људског интелектуалног стваралаштва – идеје, знање и креативне изразе који су материјализовани у одређеној форми. Она омогућава носиоцима права да контролишу коришћење својих дела и да их економски искоришћавају. Обухвата две основне области: ауторска и сродна права и индустријску својину. Права интелектуалне својине су нематеријална, настају из креативног или иновативног рада и уређују се националним прописима и међународним споразумима.
Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, намену, величину, садржину или начин испољавања. Ауторским делима сматрају се, између осталог:
- Писана дела (књиге, чланци, преводи, рачунарски програми)
- Говорна дела (предавања, говори, беседе)
- Драмска и музичка дела
- Филмска дела
- Дела ликовне уметности
- Дела архитектуре и примењене уметности
- Картографска дела
- Планови, скице, макете и фотографије
- Позоришна режија
Ауторска права су права која припадају аутору над његовим ауторским делом (оригиналном духовном творевином израженом у одређеној форми – нпр. научни рад, књига, фотографија, софтвер) и обухватају:
- морална права (право на признање ауторства, заштиту интегритета дела и сл.), која се не могу пренети на друга физичка или правна лица,
- имовинска права (право умножавања, дистрибуције, јавног саопштавања и др.), која се могу преносити или уступати.
Сродна права су права која не штите само ауторско дело, већ допринос других учесника у његовој интерпретацији, производњи или дистрибуцији. Она припадају интерпретаторима (нпр. извођачима музичких или сценских дела), произвођачима фонограма и видеограма, организацијама за радиодифузију, произвођачима база података итд.
Ауторско право над делима насталим у радном односу: Према важећем закону у Србији: Аутор (запослени) увек остаје носилац моралних права, а и послодавац има право да дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његовом искоришћавању у року од пет година.
Индустријска својина обухвата права која штите техничке иновације, знакове разликовања и естетска решења у привреди. У индустријску својину спадају, између осталог:
- патенти,
- жигови,
- индустријски дизајн,
- географске ознаке порекла.
Copyright (у англосаксонском правном систему) представља скуп права која припадају аутору над његовим делом. Фокус је на контроли умножавања, дистрибуције и комерцијалног искоришћавања. За разлику од континенталног система ауторског права, copyright ставља већи акценат на имовинска права, док морална права у појединим случајевима могу бити потпуно искључена.
Fair use (правичнo коришћење): Изузетак у ауторским правима (нарочито у САД) који омогућава коришћење заштићених дела без дозволе аутора у одређеним ситуацијама (образовање, истраживање, критика, коментарисање, извештавање. Веома флексибилан појам. У неким случајевима може допуштати и комерцијалну употребу.
Fair dealing (правично поступање): Изузетак у ауторским правима (у великој Британији, Канади и другим земљама), који дозвољава коришћење заштићених дела без дозволе аутора само у јасно прописаним ситуацијама, као што су образовање, истраживање, критика, коментарисање или извештавање, уз ограничен обим употребе.
Лиценца је дозвола аутора или носиоца права која одређује како и под којим условима други могу користити дело.
Јавни домен је скуп дела која више нису заштићена ауторским правима и која свако може слободно користити, копирати, модификовати или дистрибуирати без потребе за дозволом аутора. Дело се налази у јавном домену када су ауторска права истекла, када је дело настало пре увођења тог појма или када је аутор сам предао дело у јавни домен. Проверите да ли је дело у јавном домену: Copyright Term and the Public Domain
Creative Commons лиценце
Creative Commons (CC) лиценце представљају стандардизоване бесплатне лиценце које се примењују на дигиталне садржаје. Развила их је истоимена непрофитна организација крајем 2002. године. Оне омогућавају ауторима да заштите садржај који објављују на интернету и прецизно дефинишу услове под којима се њихово дело може користити.
Данас се CC лиценце широко примењују као стандард у дигиталним репозиторијумима, вики-пројектима и у издаваштву у отвореном приступу.
CC BY
Attribution – Ауторство
Морају се навести подаци о изворном делу и линк ка лиценци, те нагласити да ли је дело измењено. Дозвољено је умножавати, дистрибуирати, јавно саопштавати, прерађивати и користити чак и у комерцијалне сврхе.
→ Текст лиценце
CC BY-SA
Attribution-ShareAlike – Ауторство, делити под истим условима
Као CC BY, али прерађено дело мора се дистрибуирати под истом лиценцом. Дозвољено је и комерцијално коришћење.
→ Текст лиценце
CC BY-NC
Attribution-NonCommercial – Ауторство, некомерцијално
Навођење извора обавезно. Материјал се не сме користити у комерцијалне сврхе. Дозвољено је умножавати, дистрибуирати, јавно саопштавати и прерадити дело.
→ Текст лиценце
CC BY-ND
Attribution-NoDerivs – Ауторство, без прераде
Навођење извора обавезно. Ако се дело прерађује или инкорпорира у нову целину, измењено дело не сме се дистрибуирати. Дозвољено је умножавати и дистрибуирати, чак и комерцијално.
→ Текст лиценце
CC BY-NC-SA
Attribution-NonCommercial-ShareAlike
Навођење извора обавезно. Није дозвољено комерцијално коришћење. Прерађено дело мора се дистрибуирати под истом лиценцом.
→ Текст лиценце
CC BY-NC-ND
Attribution-NonCommercial-NoDerivs
Најрестриктивнија CC лиценца. Није дозвољено комерцијално коришћење нити дистрибуција прерађеног дела. Дозвољено је умножавати и дистрибуирати дело у свим медијима и форматима.
→ Текст лиценце
CC0 1.0 Universal
CC0 – аутор предаје дело у јавни домен
Аутор предаје дело у јавни домен. Дозвољено је умножавати, дистрибуирати, јавно саопштавати, прерађивати и користити у комерцијалне сврхе – без тражења дозволе.
→ Текст лиценце
Приказивање информација о носиоцима ауторских права и условима коришћења
Пример 1: Носилац ауторских права је издавач (зато што су аутори уговорм уступили права издавачу) и сва права су задржана, што значи да се садржај не сме користити (осим за личну употребу), модификовати и дистрибуирати без писане сагласности носиоца ауторских (имовинских) права
Пример 2: Аутори су носиоци ауторских права (зато што су задржали права, односно нису их пренели на издавача) и дело се може користити у складу са лиценцом CC BY, која дозвољава и модификације и комерцијалну употребу, под условом да се наведу подацу о аутору и изворном делу.
Правила при коришћењу садржаја заштићених CC лиценцама
- Морају се навести аутор и изворно дело, URL адреса дела и линк ка лиценци.
- Ако се дело користи у складу са лиценцом, није потребно тражити писану сагласност. Писана сагласност тражи се само ако се садржај користи на начин који није предвиђен лиценцом.
- Ако лиценца садржи услов NonDerivatives, за превођење или прераду се мора тражити сагласност.
- Ако лиценца садржи услов NonCommercial, за комерцијалну употребу се мора тражити сагласност.
Помоћ у избору одговарајуће CC лиценце: creativecommons.org/choose
Пренос права на издавача
Када истраживачи објављују радове у научним часописима, најчешће потписују уговор о преносу ауторских права. Важно је разумети шта тај уговор подразумева. Аутори најчешће преносе сва права коришћења на издавача, па због тога не смеју да учине објављену верзију рада јавно доступном, чак ни на сопственом веб-сајту или у институционалном репозиторијуму.
Шта то значи у пракси?
- Ако желе да користе илустрације или делове текста свог рада објављеног код комерцијалног издавача, аутори најчешће морају тражити сагласност тог издавача.
- Већина комерцијалних издавача допушта да се рукопис чланка (не објављена верзија) учини јавно доступним након неког периода (embargo) – на личном веб-сајту аутора или на некој некомерцијалној платформи, односно у репозиторијуму (самоархивирање).
- Већина комерцијалних издавача не дозвољава постављање рукописа на академске друштвене мреже попут ResearchGate или Academia.edu, јер се то сматра комерцијалном употребом.
- Пре потписивања уговора, пажљиво га прочитајте и сачувајте копију.
Самоархивирање
Самоархивирање (self-archiving) означава праксу којом аутор сопствени рукопис депонује у репозиторијум како би се обезбедио јавни приступ истраживању.
Подаци о верзији рукописа која се сме депоновати, дужини ембарго периода и лиценци под којом се та верзија сме дистрибуирати могу се наћи на веб-сајту издавача, у одељку о ауторским правима или лиценцирању и у servisu Open policy finder.Задржавање ауторских права
Задржавање права значи да аутор (или његова институција) задржава одређена права над својим делом приликом закључивања уговора са издавачем, како би рад одмах могао бити доступан у отвореном приступу. Задржавање права омогућава аутору да рад под отвореном лиценцом (нпр. CC BY) и испуни услове дефинисане у институционалним политикама отвореног приступа или уговорима са финансијерима истраживања, као што су Светска здравствена организација, Европска комисија, Wellcome Trust и други.
Како задржати права
- Приликом слања рукописа аутор у рукопис додаје изјаву којом обавештава издавача о обавези да, у складу са захтевима финансијера или политике отвореног приступа, рад учини доступним у отвореном приступу под слободном лиценцом. У истој изјави наводи и да ће на рукопис прихваћен за објављивање (Author’s Accepted Manuscript – AAM) бити примењена слободна лиценца, најчешће CC BY. Детаљније информације и модел обавештења које треба послати издавачу.
- Након прихватања рукописа аутор га депонује у институционални или тематски репозиторијум и додаје лиценцу CC BY.
- Алтернатива: Анекс уговора (SPARC Author Addendum): Након позитивне рецензије и прихватања рукописа аутор нуди издавачу анекс уговора који му даје право да рукопис одмах депонује у репозиторијум. Овај правни инструмент развила је организација SPARC: sparcopen.org – Author Rights
Добијање сагласности за коришћење садржаја заштићених ауторским правима
Када садржај који вам је потребан није у јавном домену или није објављен под слободном лиценцом, морате тражити писану сагласност носиоца ауторских права. Ако је дело објављено под слободном лиценцом и користи се у складу са лиценцом, није потребно тражити писану сагласност. Писана сагласност тражи се само ако се садржај користи на начин који није предвиђен лиценцом.
Процедура:
- Проверите да ли је дело у јавном домену и да ли вам је сагласност уопште потребна. Ако сте ви аутор дела у вези са којим тражите сагласност, пре него што пошаљете захтев, проверите издавачку политику – могуће је да су вам одређена права већ дата без тражења посебне дозволе.
- Утврдите ко је носилац ауторских права за материјал који вам је потребан.
- Проверите на који начин су регулисана права коришћења (потражите информације на веб-сајту издавача у одељку посвећеном правима (нпр. Permissions, Copyright, Licensing), у штампаним и електронским верзијама публикација, Уз сваки чланак, књигу или други садржај на сајту издавача).
- Утврдите коме треба упутити захтев – издавачи најчешће имају посебне службе или уговор са компанијом RightsLink.
- Ако је аутор носилац права, захтев се шаље директно аутору.
Напомене
- Издавачи углавном дају сагласност, али услови зависе од тога да ли се садржај користи у комерцијалне сврхе и у ком контексту.
- Коришћење у некомерцијалне сврхе (нпр. илустрација у научном чланку код истог издавача) најчешће је бесплатно.
- Комерцијална употреба или објављивање у монографији другог издавача најчешће нису бесплатни.
- Неки издавачи наплаћују и „обраду захтева“ (око 10 долара), чак и када је сама дозвола бесплатна.
- Ако ће дело у које инкорпорирате туђи садржај бити дистрибуирано под слободном лиценцом, то обавезно наведите у захтеву.
Политике издавача
- IEEE Захтев за дозволу
- Elsevier Permissions policy
- Springer Rights & Permissions
- Wiley Rights and Permissions
- PLOS ONE Licenses and Copyright
Copyright Clearance Center
Већина комерцијалних издавача има уговор са компанијом Copyright Clearance Center, која у њихово име издаје писане сагласности за коришћење садржаја.
Процедура:
- Пронађите чланак или садржај за који тражите дозволу на веб-сајту издавача.
- Потражите опцију „Request permissions" или „Reuse".
- У формулару који ће се отворити одаберите контекст коришћења (врста публикације, сврха, тираж итд.).
- Користите опцију Quick price да израчунате оквирну цену без покретања формалне процедуре.
- Ако вам услови одговарају, региструјте се и попуните формулар с подацима о публикацији у којој ће се садржај користити.
- Ако дозвола не подразумева плаћање надокнаде, сагласност се добија одмах по попуњавању формулара.
- Ако се дозвола плаћа, садржај се сме користити тек након уплате и завршетка процедуре.
Ако издавач не користи Copyright Clearance Center
Када утврдите ко је носилац ауторских права, пронађите контакт адресу и упутите захтев електронском поштом.
